ŽILE DOK ŽILAVE ŽILUJU

Život u zemlji, tako

voljeti ne može svako

no nagon goni ljude

da zemlja, korijen sustanar bude.

Godina, dvije

Da li se smije

misliti

o zemlji majci

dok utroba njena grije

mene, tebe, nas

dok promrzlo srce zebe

u teški zimski čas.

Sok

dok pada

po licu teškom

sada

žile dok žilave žiluju

duše izdušene ratuju

umorne, bolne i tamne

a rane bole

nek'  bol boluje

nisu sramne

nek' radost solo soluje

orkestar postoji

pjesme se ne boji

strune gude

čudom se čude

oni, tamo prijeko

jer životu nisu skloni

a neko poput nas

u patnji, bolu i smrti

razgrće strah

i prti…i prti

staze

slobodi gaze

noge,

ne jedne mnoge.

Slobode vrijedne

ruke, noge

sloga do sloge

složene sada

patnja radosna vlada

život će živjeti

pamet će pamtiti

nas u dobru

njih po zlu

nas bit' će

a njih nikad tu…